Možda si ovde upravo dok odlažeš početak spremanja ispita, treninga, posla.. Ili si tu nakon što si odložio/la neku obavezu koja ti je bila važna i sada pokušavaš da razumeš šta je dovelo do toga. U ovom tekstu zajedno ćemo proći, korak po korak, kroz onu strašnu reč koju si verovatno čuo/la mnogo puta – prokrastinacija.
Zajedno ćemo proći kroz to šta ona jeste, a šta nije; šta stoji iza stalnog odlaganja obaveza i kako možemo bolje da razumemo sebe u borbi sa odlaganjem.
Prokrastinacija nije isto što i lenjost
Većina nas je bar nekad u životu čula za sebe da je lenja, da mora da preseče i pokrene se. Dok se istovremeno u našoj glavi odvijala borba između želje da nešto uradimo i blokade da počnemo. Ta borba ume da nas iscrpi i često ostane nevidljiva našoj okolini koja nam onda olako zalepi etiketu da smo “eto lenji”.
Prokrastinacija nije lenjost. Njih razlikuje upravo želja. To što odlažemo početak nečeg, ne znači da ne želimo to da uradimo. Već da nam je na tom putu potrebno malo više razumevanja i podrške za ono što se zapravo dešava u nama. Pored želje, razlikuje ih i to da je osoba koja prokrastinira zapravo zauzeta aktivnostima, samo ne onima koje su prioritetne.
Dobra organizacija nije uvek rešenje
Sigurno si naišao/la ili čak sam/a sebi rekao/la : “ Samo rasporedi obevze” ; “Počni na vreme i nećeš biti pod stresom”. Paradoksalno, mi možemo biti vrlo organizovani, napraviti super plan rada i opet odlagati početak. Možda si to doživeo/la u ispitnom roku. Napravio/la si plan učenja, rasporedio/la ispite tako da između imaš dovoljno vremena da ponoviš, napravio/la beleške da brže prođeš kroz gradivo i opet počeo/la da učiš noć pred ispit.
Zašto odlažemo obaveze
Prokrastinacija znači da odlažemo početak neke obaveze ili zadatka koji bi trebalo da ispunimo.
Odlaganje često počne onda kada aktivnost doživimo kao neprijatnu, strašnu ili dosadnu. A onda se posvetimo nečemu što trenutno nije bitno, ali u nama ne budi teška osećanja i misli. Možda si baš krenuo/la da čitaš ovo, ali si negde na pola odlučio/la da suđe mora baš sada biti oprano.
Uglavnom se o prokrastinaciji govori u okviru obaveza, školskih ili poslovnih. Međutim ona može biti prisutna i u mnogim drugim delovima našeg života.
Možemo odlagati raskid, razgovor sa prijateljem o nečemu što nam smeta, odlazak na psihoterapiju, odlazak kod lekara, prijavu na oglas za posao. U ovom trenutku, dok čitaš ovo, vrlo verovatno svaka osoba u tvom životu odlaže bar jednu stvar. Svako od nas se nekada nađe na tom mestu sa kog izbegeva da krene u neku aktivnost, dok istovremeno oseća snažnu želju da istu završi i krivicu što još nije krenuo.
Šta se krije iza odlaganja?
Perfekcionizam i strah od neuspeha
Često se o njemu govori kao o komplimentu : “Bravo, kako ti uvek sve uvek radiš da bude pod konac”. Ako smo to čuli puno puta, vremenom sve manje od “savršenog” za nas postaje neprihvatljivo. I onda se nađemo baš u ovoj situaciji : “Nema smisla da počinjem, ako neće biti kako treba”.
Odlažemo početak jer se plašimo da nećemo dostići svoje standarde, ili one koje smo vremenom usvojili kao svoje dok su nas hvalili kako smo perfekcionisti.
Nekada nam može biti lakše da odlažemo aktivnost do poslednjeg trenutka, jer onda i ako se dogodi “neuspeh” on je posledica nedovoljno vremena za pripremu, a ne odraz naših sposobnosti. Odlaganjem smo zaštitili sebe od zastrašujuće pomisli da naš rezultat neće biti besprekoran.
Izbegavanje neprijatnosti i poteškoća
Nemam sad živaca da se mučim sa ovim.
Šta se ovde zapravo dešava – naša procena da trenutno nismo u stanju da izdržimo frustraciju, pritisak, naporan rad, neprijatne emocije i slično. I onda odlažemo početak akcije ili unapred odustanemo od nje.
Na primer, dobio/la si poruku na koju ne možeš da odgovoriš usput. Možda je neko pokrenuo ozbiljnu temu, možda treba da objasniš nešto, možda samo ne želiš da zvuči pogrešno. Otvoriš čet, kreneš da odgovaraš, brišeš,menjaš, biraš reči.. Neprijatnost raste i u jednom trenutku brišeš sve, zatvraš čet i ostavljaš za posle jer je sve ono što osećaš postalo previše.
Buntovništvo i otpor prema pritisku
E baš neću. ; Šta on/ona meni ima da govori šta ja treba da radim.
Nekada iz inata odlažemo da uradimo nešto. Na primer kada nas roditelji pritiskaju da godinu moramo završiti u roku, da što pre pronađemo posao, kakav takav i slično. Tada se pritisku suprodstavimo tako što odlažemo da uradimo tu aktivnost, čak i onda kada znamo da je ona za nas zapravo dobra.
Anksioznost i strah od ishoda
Odlaganjem kao da stisnemo pauzu na anksioznost i brigu. Kao da odložimo ne samo obavezu, već i strah koji ide uz nju. Međutim, ovo nam pruža samo kratkotrajnu relaksaciju od neprijatnih osećanja. Briga nas lako odvede u katastrofizaciju – već vidimo najgori mogući ishod situacije koja je pred nama. Iako, realno još uvek nismo ni zakoračili u nju. Da bismo izbegli rizik odlažemo aktivnost i ostajemo u zoni komfora gde je naše samopouzdanje na sigurnom.
Sanjarenje umesto akcije
Divno je maštati o stvarima koje želimo da postignemo, ali nekada u tome možemo stvoriti grandiozne planove koji u realnosti i nisu baš dostižni. Ako svoju ideju ne pretvorimo u merljiv cilj, ona lako ostaje naša neostvarena želja.
Rad pod pritiskom i pravljenje krize
Sigurno znaš bar jednu osobu koja govori da najbolje radi pod pritiskom. Dok nije 5 do 12, ne pokreće se. Različita iskustva kroz koja smo prošli i/ili različite potrebe, kao da nas teraju da čekamo poslednji trenutak da bismo krenuli. Ako stalno radimo pod pritiskom, zapravo ni ne znamo kakav razultat bismo postigli bez njega. Možda bismo bili još bolji.
Mali glasovi prokrastinacije koje često slušamo
- Uradiću to sutra – Motivacija dolazi nakon što smo uradili nešto. Ako je budemo čekali da se stvori ni od kuda, teško ćemo se pokrenuti.
- Najbolje funkcionišem pod pritiskom – Da li si probao/la bez pritiska ?
- Ne mogu da krenem dok mi je stan u ovakvom haosu – Da nas ne čeka obaveza, verovatno ni stan ne bi delovao tako strašno neuredno.
- Sad mi je baš lepo, neću da prekidam uživanje – Ako insistiramo na tome da nam mora biti prijatno u svemu što radimo, verovatno ćemo iznova odlagati sve što budi neprijatnost.
- Prvo da prikupim literaturu, pošaljem mejl profesorici, kupim novi notes i stikere, zapišem lekcije. Da ja to dobro pripremim – Dok se beskrajna priprema ne završi, već smo se umorili ili nam je vreme pobeglo u istoj.
- Ne mogu ja to, nije to za mene, nema mi pomoći – Etiketa koju zalepimo sebi kao savršen alibi za prokrastinaciju.
Kako da pomogneš sebi kada stalno odlažeš obaveze
Pokušaj da razumeš šta te zapravo vuče u odlaganje
Osluškuj sebe u trenutku kada pođeš putem prokrastinacije. Skroz je u redu da ne znaš odmah odgovor. U redu je i da ne možeš odmah da prekineš odlaganje, iako si razumeo/la šta se krije iza nje. Na tom putu uvek možeš potražiti podršku.
Postavi manje, jasno definisane i merljive ciljeve
Ciljevi koji su daleko u budućnosti ostavljaju dosta prostora za razna odlaganja. Pokušaj da definišeš konkretne aktivnosti u sadašnjosti koje će ti pomoći na putu promene.
Razvijaj emocionalnu otpornost
U redu je da dozvolimo sebi da osetimo i neprijatne emocije. One su sastavni deo nas i nismo ništa manje vredni, niti slabi ako se ne osećamo skroz okej povodom nekog zadatka koji nas čeka. Razgovor o tome kako smo može mnogo da pomogne, ne moraš sam/a da nosiš teret teških osećanja.
Proceni dobitak
Razmisli, možda možeš i da zapišeš koje su to dugoročne koristi koje imaš ako izvršiš obavezu koja je pred tobom.
Seti se da motivacija dolazi nakon aktivnosti
Često znamo zašto je dobro da nešto uradimo, ali nikako se ne možemo naterati da počnemo. Dok gledamo u krajnji cilj, zadatak pred nama nam deluje kao preveliko mučenje. Ako se setimo da motivacija dolazi nakon akcije, možemo postaviti prvi najmanji cilj koji nam nije mukotrpan. Sa tim prvim dostignućem stiže i zadovoljstvo koje onda pravi onaj mali push dovoljan da krenemo dalje.
Pomeri fokus sa ishoda
Pokušaj da ne razmišljaš o krajnjem ishodu i tome kako on mora biti savršen. Rezultat koji postigneš nije merilo tvoje lične vrednosti. Nekada možemo da pružimo više, nekada manje snage i volje. Neke stvari nam idu od ruke, neke malo teže. U tome nema ništa pogrešno.
Napravi plan
Napravi spisak aktivnosti koje te vode do cilja i sa zadovoljstvom precrtaj onu koju si završio/la. Ne zaboravi da plan rada treba da bude realističan. Idi svojim tempom, korak po korak.
Šta zapravo odlažemo
Krenuli smo od naslova koji kaže zašto stalno odlažemo obaveze. Ako si stigao/la do kraja ovog teksta verovatno si skapirao/la da je ono što zapravo odlažemo susret sa neprijatnim emocijama. Znaj da njih ne moraš da nosiš sam/a. Da je okej da ih podeliš sa kim god se osećaš prijatno i sigurno.
Ps. Verovatno se čitajući nisi pitao/la da li je i ovaj tekst pisan u poslednjem trenutku, već si video/la gotov “proizvod”. Da, pisan je u poslednjem trenutku. Kao što glasi u redovima iznad, svako od nas nekada stoji na tom mestu.
Važno da znaš
Ako te preplavljuju teške misli i osećanja, ako osećaš pritisak, zbunjenost ili samo trebaš mesto gde možeš da se odmoriš – važno je da znaš da nisi sam/a. Postoje ljudi i prostori koji te žele čuti i razumeti, bez osude i očekivanja.
Mreža Sazvežđe podrške okuplja stručnjake i organizacije širom Srbije koji pružaju besplatnu psihološku podršku mladima. Tu su da saslušaju, podrže i pomognu u onome što ti je teško.
Piši im na: sazvezdjepodrske@opens.rs
Više informacija: opens.rs/sazvezdje-podrske
Poseti i sajt svejeok.rs – tu ćeš naći:
- anonimne i besplatne SOS brojeve i online podršku,
- korisne tekstove o mentalnom zdravlju,
- savete kako da potražiš pomoć ili pružiš sebi podršku,
- i priče mladih koji su prošli kroz slične izazove.
Briga o sebi nije luksuz – to je tvoje pravo i potreba.
| UDRUŽENJE/ORGANIZACIJA | MEJL | TELEFON/SAJT |
|---|---|---|
| CENTAR SRCE | vanja@centarsrce.org | 0800 300 303 |
| UG PATRIJA | ngopatria@gmail.com | 060 055 5496 |
| AKTIV NS | aktivns@gmail.com | aktivns.rs |
| EDIT CENTAR | savetovaliste.infopolis@gmail.com | / |
| SOS ŽENSKI CENTAR |
soszenskicentar@gmail.com soskonsultacije@gmail.com |
021 422 740 069 1936 899 |
| MENTAL HUB | office@mentalhub.org | 064 451 3338 |
| OMLADINA JAZAS | novi.sad@jazas.rs | 021 2454 514 |
| XY SPECTRUM | office@xyspectrum.org | 060 613 0669 |
| IZ KRUGA VOJVODINA | office@izkrugavojvodina.org |
066 447 040 021 447 040 021 633 4584 |
| NOVOSADSKI HUMANITARNI CENTAR | savetovaliste.nshc@gmail.com | 063 694 677 |
| PRIČAJMO (K)OD KUĆE | pricajmokodkuce@gmail.com | 063 694 677 |
| GRUPA IZAĐI | savetovaliste@izadji.rs | izadji.rs |
