Toksični odnosi: kako prepoznati znakove i izaći iz toksične veze

Autor teksta: Aleksandar Bošnjaković, TA savetnik pod supervizijom
Napomena: Svi pojmovi upotrebljeni u muškom rodu, koriste se radi jednostavnosti izražavanja i odnose se na osobe svih rodova.

Toksični odnos je emocionalno ‘umarajući’ odnos među osobama u kojem nedostaje poštovanje, razumevanje, saosećanje i iskrenost, dok sa druge strane može posedovati karakteristike manipulacije i laganja, prevrtljivosti, prisile na promenu druge osobe. Takođe, agresivna komunikacija i svađe često dovode do osećaja tuge, straha, krivice i kajanja kod druge osobe. Takav partnerski odnos poseduje prikrivenu psihološku poruku koja je nesvesna, naročito ukoliko počinje malim i naizgled neprimetnim koracima koji postepeno urušavaju samopouzdanje i sigurnost u sebe.

Znaci toksične veze koje ne treba ignorisati

Idealizacija i kontrola

Suptilan početak toksičnog odnosa predstavlja početnu fazu idealizacije partnera u kojoj postoji mnoštvo komplimenata, nežnosti i razumevanja koja postepeno prelazi u fazu kontrole (‘’Što si to obukla? Ne stoji ti lepo baš ta haljina.’’, ‘’Bolje da nađeš novo društvo, ova drugarica ti nije dobra’’, ¨Treba to da radiš ovako…¨, ‘’Nemoj da ideš na taj rođendan, tamo idu samo budale.’’).

Zloupotreba nesigurnosti

Nekada jedna strana u toksičnom odnosu zna da zloupotrebljava ličnu nesigurnost druge osobe kako bi postigla moć u donošenju tuđih odluka, umesto da pruži mogućnost partneru da samostalno odlučuje šta je dobro za njega/nju.

Negiranje misli i osećanja

¨To si ti umislila/o, nije ti ništa¨,¨Previše si osetljiva¨, ¨To su gluposti, zbog toga niko ne treba da se nervira¨, ¨Prestani! Drugima je mnogo gore nego tebi¨ itd.

Ovakve i slične rečenice ukoliko se često ponavljaju među partnerima u mnogome pojačavaju osećaj nerazumevanja i manjka podrške, naročito kada je to najpotrebnije.

Gaslighting

Gaslighting predstavlja potrebu osobe da se odbrani, gde na poseban način pokušava da ubedi drugu stranu da određeni događaj ili sutuaciju nije dovoljno dobro opazila i razumela, što naredno budi osećaj ¨sluđenosti¨ odakle naziv i potiče. Primer: ¨Nisam ja to nikada uradio¨,¨Sve si izmislio, ne bih ja to tebi nikada rekla¨, ¨Nisi ti to dobro video¨…

Ljubomora

Insisiranje da partner kontroliše vaše kretanje i komunikaciju sa drugima, optužuje za prevaru i flertovanje bez ikakvog realističnog razloga, i/ili zahteva da mu date telefon kako bi čitao/la poruke. Ljubomora se nekada ispoljava u suptilnoj i manje uočljivoj formi, dok sa druge strane može da sadrži izrazito uznemiravajuće i agresivno ponašanje.

Gosting

Gosting je takođe jedna od toksičnih ¨toplo/hladno¨ strategija u kojoj jedna strana iznenada prekida kontakt, odgovaranje na poruke i izbegava komunikaciju, bez obzira što pre toga nije postojao nikakav značajan povod i razlog takvog ponašanja.

Ignorisanje i izbegavanje komunikacije

Ljudi su socijalna bića, s’ toga komunikacija i osećaj da smo primećeni od strane drugih predstavljaju prirodnu potrebu nas kao vrste. Ova potreba je naročito izražena kada se odnosi na nama bliske osobe. Kada ta osoba uzvraća često ćutanjem, neprimećivanjem ili pak optužujući drugu stranu da uvek bira pogrešan momenat za razgovor ili rešavanje problema, to može predstavljati bolno i/ili frustrirajuće iskustvo.

Emocionalno uslovljavanje

Postepenim koracima u odnosu se može javiti emocionalno uslovljavanje kada osoba veruje da zaslužuje ljubav, poštovanje, razumevanje i prihvatanje samo ukoliko se ponaša i misli na način na koji se to od nje/njega očekuje.

Kako vreme prolazi, a partnerski odnos odlikuje iscrpljenost i sve veća napetost zbog stalnog prilagođavanja ili staha od reakcije partnera na stavove, mišljenje, osećanja i ponašanja(kao ‘’hodanje po iglama’’), postoji mogućnost da taj odnos ima toksičan smer.

Granice i komunikacija u odnosu

Direktna i otvorena komunikacija u kojoj su jasno postavljene granice mogu relativno brzo i efikasno doprineti poboljšanju veze ukoliko je problem samo u određenoj situaciji/događaju koji ne obuhvata većinski deo odnosa. (‘’Imam želju da te saslušam, ali ne dok vičeš. Možemo razgovarati za nekih sat vremena kada se malo smiriš’’, ‘’Poštujem tvoje mišljenje, uz to mislim da bih ovu odluku sam/a trebao/la da donesem.’’, itd.).

Šta možeš da uradiš ako se nalaziš u toksičnom odnosu

1. Zastanite i razmislite. Kako se osećate u ovom odnosu, da li se osećate zadovoljno, voljeno i ispunjeno nakon vremena provedenog sa partnerom? Kakva ste osoba postali nakon upoznavanja osobe sa kojom ste u vezi? Da li volite ovu verziju sebe u vezi?
   
2. Zauzimanje pozitivnog stava prema sebi i izraziti vlastite potrebe, želje i osećanja.
   
3. Zatražiti pomoć i podršku bliskih osoba, kao što su prijatelji i porodica.
   
4. Fokusirajte se na aktuelni problem i pokažite spremnost da aktivno učestvujete u rešavanju istog.
   
5. Ukoliko načini rešavanja problema ne dovode poboljšanju kvaliteta odnosa koji traje određeni vremenski period, postoji mogućnost da je izlaz iz veze jedina adekvatna strategija.
   
6. Psihoterapija i savetovanje kao način upoznavanja, podrške i razumevanja sebe i odnosa sa drugima, čiji je cilj lični razvoj i promena.

Ljubav ne treba da boli!

Izvan i iznad većine ostalih životnih događaja i sitacija, partnerski odnosi predstavljaju jedno od najvrednijih i najvažnijih ljudskih iskustava kojima pripisujemo veliki značaj.

Svaka osoba zaslužuje da iskusi dobrobiti sigurne veze, duboko ispunjavajuće ljubavi kao emocionalnog uporišta i izvora snage i hrabrosti da aktivno živi, raduje se i ostvari svoje pune potencijale.

Iznad svega, ostanite verni svom autentičnom biću i vlastitim ciljevima, te stoga se ohrabrite i pronađite put ka istinskoj sreći.