ČEMU SVE OVO?

Autorka teksta: Jovana Radulović

U današnjem svetu koji neprestano žuri i postavlja pred mlade ljude niz zahteva i očekivanja, ponekad je teško prepoznati šta je zaista važno. Dok pokušavaju da odgovore na sve te zahteve, da uče, rade, druže se, budu prisutni na društvenim mrežama, mladi ljudi ponekad osete prazninu i zapitaju se: „U čemu je smisao za mene?“ Ovo pitanje, iako naizgled filozofsko, zapravo izražava duboku ljudsku potrebu da svom životu damo značenje, da pronađemo vrednosti kojima težimo i koje nas usmeravaju. Upravo trenutak kada zastanemo usred sveopšteg haosa i postavimo sebi ovo pitanje označava novu etapu sazrevanja.

Imati smisao znači imati unutrašnji oslonac u vrednostima koje smo svesno izabrali. To je iskustvo povezanosti sa nečim što nas nadilazi. Ne postoji jednostavan, univerzalan odgovor na pitanje smisla, jer je on za svakoga drugačiji. Ako je nečija vrednost pomaganje i briga o drugima, njegov smisao može da se bude u tome da svoj život posveti dobrobiti drugih, bilo kroz profesiju ili male, svakodnevne postupke. Neko drugi će svoj smisao pronaći u kreativnosti kao načinu da se poveže sa drugima i da da svoj doprinos svetu.

Da pitanje smisla nije samo filozofska tema, podseća nas i Viktor  Frankl, psihijatar i filozof koji je verovao da čovek ne traži prvenstveno sreću, već smisao, i da je upravo potraga za smislom izvor njegove unutrašnje slobode. Frankl je preživeo nacističke logore gde je posmatrao ljude u najtežim okolnostima i primetio da su upravo oni koji su u sebi nosili neki razlog, ljubav, odgovornost, unutrašnju svrhu, preživljavali sa više snage. Smisao, prema Franklu, nije nešto što dobijamo spolja, već nešto što stvaramo –  svojim izborima, stavom i onim što radimo čak i kada je teško.

Kako pronaći vremena za smisao

U vremenu u kojem smo stalno „uključeni“, a “multitasking” se podrazumeva lako je izgubiti osećaj povezanosti sa sobom i onim što nam je zaista važno. Toliko toga traži našu pažnju da zaboravimo kako je biti potpuno prisutan u jednoj aktivnosti. A upravo kada se prepustimo onome što radimo bez napora i bez brige o rezultatu, javlja se onaj tihi, gotovo zaboravljeni osećaj lakoće – stanje toka. To su oni trenuci kada vreme nestaje, a sve teče prirodno i smisleno. Nema potrebe da se dokazujemo, nema napetosti, samo čista prisutnost.

Možda baš tu, u tim trenucima lakoće i prisutnosti, potraga za smislom postaje ne samo ideja, već  i telesno iskustvo. Naše telo kroz suptilne znakove pokazuje gde je naša strast, ono što nas pokreće, raduje, umiruje i povezuje sa sobom i drugima. Telo često zna pre nas kada smo „na pravom mestu“. Kada radimo nešto što nas ispunjava, telo reaguje tako što se ramena opuste, disanje postane dublje, lice spontano omekša. Možda se pojavi i blagi osmeh, toplina u grudima, osećaj lakoće u pokretu. To su važni signali da smo u skladu sa sobom, da smo prisutni i uzemljeni. To je trenutak u kojem ne jurimo smisao  jer ga već živimo.

Da je potraga za smislom duboka i univerzalna ljudska težnja, pokazuje koncept iz tradicije Japana poznat kao “ikigai”. Sama reč se prevodi kao „razlog zbog kojeg ustaješ ujutro“. Ikigai opisuje mesto gde se susreću četiri tačke: ono što voliš, ono u čemu si dobar, ono što svetu treba i ono za šta možeš biti nagrađen. Kada su te sfere u ravnoteži, javlja se osećaj ispunjenosti i smisla. Ikigai često živi u jednostavnim stvarima: u muzici, pisanju, radu s ljudima, učenju, u svemu što našem danu daje toplinu i svrhu.

Kako pronaći smisao:

Dopusti sebi da istražuješ različite aktivnosti: muziku, sport, umetnost, volontiranje, programiranje, pisanje, prirodu. Ne očekuj da odmah znaš šta je „tvoje“. Svaka nova aktivnost donosi uvid u ono što te istinski pokreće.

Obrati pažnju na ono što te intuitivno privlači, čak i ako tvoje okruženje to ne odobrava ili smatra neobičnim.

Ne upoređuj svoj put s prikazima uspeha na društvenim mrežama. Smisao i ispunjenje nisu uvek glamurozni.

Podržavaj sebe i kad ti ne ide najbolje. Svi se suočavamo s padovima i neuspesima. Umesto samokritike, budi strpljiv i saosećajan prema sebi i vidi prepreke kao prilike za učenje i rast.

Čak i u rutinskim aktivnostima, obrati pažnju na telo i unutrašnje osećaje. Povremeno postavi sebi pitanje: Šta me trenutno pokreće, raduje ili umiruje?

Zato, i kada se javi osećaj unutrašnje praznine ili besmisla, osećaj da stojimo u mestu  to može biti poziv da zastanemo i oslušnemo svoj unutrašnji glas, da se prisetimo svojih vrednosti i ciljeva kojima težimo. Možda je dovoljno da produbimo dah, umirimo se i dozvolimo sebi da budemo tu gde jesmo. Smisao nije uvek u velikim planovima, već se nalazi i u malim trenucima prisutnosti, u onome što nam vraća osećaj da smo tu gde treba da budemo.

Važno da znaš

Ako te preplavljuju teške misli i osećanja, ako osećaš pritisak, zbunjenost ili samo trebaš mesto gde možeš da se odmoriš – važno je da znaš da nisi sam/a. Postoje ljudi i prostori koji te žele čuti i razumeti, bez osude i očekivanja.

Mreža Sazvežđe podrške okuplja stručnjake i organizacije širom Srbije koji pružaju besplatnu psihološku podršku mladima. Tu su da saslušaju, podrže i pomognu u onome što ti je teško.

Piši im na: sazvezdjepodrske@opens.rs

Više informacija: opens.rs/sazvezdje-podrske

Poseti i sajt svejeok.rs – tu ćeš naći:

• anonimne i besplatne SOS brojeve i online podršku,
• korisne tekstove o mentalnom zdravlju,
• savete kako da potražiš pomoć ili pružiš sebi podršku,
• i priče mladih koji su prošli kroz slične izazove.

Briga o sebi nije luksuz – to je tvoje pravo i potreba.