Autorka teksta: Marija Volarov, doktorantkinja psihologije, psihološka savetnica
U dilemi si da li je ovaj tekst za tebe? Hajde da ti pomognem u proceni.
- Da li proveravaš vesti više puta u toku dana, onako usput, kad god ti je telefon pri ruci?
- Završiš li često u doomscrolling petlji (neprestano skroluješ kroz loše ili negativne sadržaje iako te uznemiravaju i/ili frustriraju?
- Napetost i ljutnja te ne popuštaju neko vreme nakon čitanja vesti?
- Teško ti je da se isključiš, imaš utisak da moraš sve da ispratiš i budeš uvek u toku?
- Klikćeš na naslove koji te šokiraju ili iznerviraju?
Ako si klimao/la potvrdno glavom na većinu ovih pitanja, onda ti toplo preporučujem da nastaviš da čitaš.
Da li si upao/la u doomscrolling?
Živimo u vremenu kada se informacije šire neverovatnom brzinom, a gotovo istom tom brzinom se množe i stravični događaji koji nam, zahvaljujući dizajnu našeg mehanizma za preživljavanje, posebno privlače pažnju (npr. ratovi, protesti, nesreće, nasilje, elementarne nepogode).
Naš mozak je podešen tako da poseban značaj pridajemo negativnom jer je, sa evolucionog stanovišta, to bilo neophodno kako bismo preživeli. Dakle, ova kognitivna pristrasnost ka negativnom (negativity bias) doprinosi tome da u moru informacija kojima smo bombardovani svakodnevno pažnju usmeravamo ka negativnom sadržaju, koji ujedno i duže pamtimo i emocionalno nas više pobuđuje nego neke lepe vesti.
To doprinosi da lakše skliznemo u tzv. doomscrolling iz kog možemo izaći sa utiskom da je sve beznadežno, a mi bespomoćni, ili kako kaže Čolina pesma „izgore planeta, biće propast sveta“.
Pošto su ovo praktično automatski mehanizmi, mi kontrolu preuzimamo samo ako svesno donesemo odluku da ćemo dozirati pristup informacijama (vestima) i toga se i pridržavamo. Takođe, ukoliko svesno i namerno biramo i sadržaje sa pozitivnom valencom.
Zašto nas privlače loše vesti
Sa pojavom društvenih mreža postalo je dovoljno da imamo jednu osobu koja prisustvuje nekom događaju kako bi prve informacije o tome što se dogodilo „otišle u etar“.
Da zlo bude veće, grupa istraživača sa MIT-ja je u jednom svom istraživanju dobila podatak da lažne vesti putuju i do šest puta brže od pouzdanih (njima je u fokusu bio sadržaj sa Twittera, ali ne deluje mi nerealno da slično važi i za druge mreže).
Lažne vesti su vrlo često šokantne i dramatične, pa nam samim tim više privlače pažnju i pobuđuju intenzivne emocije.
Šta to u praksi znači? To znači da ćemo proživeti čitav rolerkoster emocija i potencijalno neke odluke doneti pod tim emocionalnim nabojem mnogo pre nego što se pojavi demanti koji bi mogao da nas „rasplaši“.
Pouka priče: ne veruj nekritički svemu što pročitaš i proveri kredibilitet izvora.
Clickbait i ragebait: kako te uvlače
Neki pojedinci i mediji doslovno računaju na našu pristrasnost ka negativnom i teže da privuku našu pažnju, pobude nam radoznalost i izazovu snažnu emocionalnu rekaciju služeći se manipulativnim strategijama kao što su klikbejt (eng. clickbait, mamac za klik) i rejdžbejt (eng. rage-bate, mamac za bes, reč koja je ujedno proglašena za Oksfordovu reč 2025. godine). Služeći se klikbejtom računaju na našu radoznalost nudeći nam senzacionalističke, preuveličane i pomalo zagonetne naslove čime nas navlače da dodatno čitamo sadržaj. Sa druge strane, rejdžbejt je tu da provocira naše emocionalne reakcije. Ogleda se u tome što nam se serviraju provokativni, kontroverzni i uvredljivi sadržaji za koje procenjuju da će nam provocirati bes iz kog ćemo imati potrebu da reagujemo, komentarišemo i to sve samo zarad povećanja vidljivosti neke objave.
Kako doomscrolling utiče na mentalno zdravlje
Da, dešavaju se loše stvari i kod nas i u svetu. Ne, ne savetujem ti da na to zažmuriš. Savetujem ti da se setiš, kada osvestiš da si po ko zna koji put u toku dana uznemiren/a, uplašen/a, ljut/a usled pročitanih objava na društvenim mrežama i portalima ili vesti u novinama, da se neki namerno služe manipulacijom kako bi u tebi izazvali upravo takve reakcije i to sve zarad vidljivosti i klikova.
Kako da postaviš granice prema vestima
U redu je da se isključiš kada proceniš da ti je previše i da si prezasićen/a. Ne moraš da znaš svaki detalj o svakom događaju kako bi bio/bila informisana, niti informisanost podrazumeva konstantnu izloženost informacijama. Konstantna izloženost informacijama može da dovede do osećaja preplavljenosti, osećaja bespomoćnosti, depresivnosti i anksioznosti. Možda posegneš za skrolovanjem sa idejom da će potencijalno novopristigle informacije ublažiti neizvesnost i da će ti vratiti osećaj kontrole ali to paradoksalno često rezultira upravo suprotnim. Zato ti preporučujem sledeće:
- Odredi vreme u toku dana za informisanje – 1-2 puta dnevno, bez dodatnog usputnog skrolovanja
- Biraj nekoliko proverenih izvora umesto što skroluješ unedogled i čitaš sve što ti se pojavi u vezi sa temom koja te zanima
- Prepoznaj klikbejt/rejdžbejt i odoli mu
- Pravi pauze od vesti (npr. uveče i pred spavanje)
- Prati kako se osećaš dok i nakon što čitaš vesti i različite objave i ako ti se čini da ti je previše, do kraja dana više nemoj da se baviš tim temama
- Izbegavaj da iznova i iznova čitaš ili gledaš snimke jednog te istog uznemirujućeg događaja – to ti ne donosi nove informacije, ali ti iznova i iznova okida intenzivne neprijatne emocije
- Podsećaj sebe da ne moraš da znaš sve (čak iako RTS kaže da je to tvoje pravo), naročito ne instant nakon što se nešto desilo – ako se radi o nečemu što se direktno odnosi i na tebe, neko će te već obavestiti o tome drugim kanalima komunikacije
- Napravi balans. Nije sve tako crno iako nam se vrlo lako može učiniti da je tako ako smo fokusirani samo na negativno. Informiši se i o lepim i zanimljivim dešavanjima. Nisi neosetljiv/a i nezainteresovan/a za ozbiljne društvene probleme ako se nečemu u toku dana i obraduješ.
Važno da znaš
Ako te preplavljuju teške misli i osećanja, ako osećaš pritisak, zbunjenost ili samo trebaš mesto gde možeš da se odmoriš – važno je da znaš da nisi sam/a. Postoje ljudi i prostori koji te žele čuti i razumeti, bez osude i očekivanja.
Mreža Sazvežđe podrške okuplja stručnjake i organizacije širom Srbije koji pružaju besplatnu psihološku podršku mladima. Tu su da saslušaju, podrže i pomognu u onome što ti je teško.
Piši im na: sazvezdjepodrske@opens.rs
Više informacija: opens.rs/sazvezdje-podrske
Poseti i sajt svejeok.rs – tu ćeš naći:
- anonimne i besplatne SOS brojeve i online podršku,
- korisne tekstove o mentalnom zdravlju,
- savete kako da potražiš pomoć ili pružiš sebi podršku,
- i priče mladih koji su prošli kroz slične izazove.
Briga o sebi nije luksuz – to je tvoje pravo i potreba.
| UDRUŽENJE/ORGANIZACIJA | MEJL | TELEFON/SAJT |
|---|---|---|
| CENTAR SRCE | vanja@centarsrce.org | 0800 300 303 |
| UG PATRIJA | ngopatria@gmail.com | 060 055 5496 |
| AKTIV NS | aktivns@gmail.com | aktivns.rs |
| EDIT CENTAR | savetovaliste.infopolis@gmail.com | / |
| SOS ŽENSKI CENTAR |
soszenskicentar@gmail.com soskonsultacije@gmail.com |
021 422 740 069 1936 899 |
| MENTAL HUB | office@mentalhub.org | 064 451 3338 |
| OMLADINA JAZAS | novi.sad@jazas.rs | 021 2454 514 |
| XY SPECTRUM | office@xyspectrum.org | 060 613 0669 |
| IZ KRUGA VOJVODINA | office@izkrugavojvodina.org |
066 447 040 021 447 040 021 633 4584 |
| NOVOSADSKI HUMANITARNI CENTAR | savetovaliste.nshc@gmail.com | 063 694 677 |
| PRIČAJMO (K)OD KUĆE | pricajmokodkuce@gmail.com | 063 694 677 |
| GRUPA IZAĐI | savetovaliste@izadji.rs | izadji.rs |
