Pre nekoliko dana pitala sam nekoliko mladih ljudi kako doživljavaju dolazak proleća. Pitanje je bilo jednostavno, ali su odgovori bili zanimljivo različiti.
Jedni su mi rekli da tada nekako „ožive“ i konačno dobiju nalet energije, lakše ustaju, više izlaze, imaju osećaj da su motivisaniji nego tokom zime. Kažu da jedva čekaju lepše vreme jer tada postaju aktivniji i pokretniji.
Drugi su, međutim, opisali drugačije iskustvo. Sa dolaskom proleća javlja im se osećaj energije, ali i neke napetosti, kao da bi baš sada trebalo nešto promeniti, započeti ili „srediti“ u svom životu. I dok jedni u proleću pronalaze lakoću i novi početak, drugi u isto vreme osećaju tihi pritisak da nešto „moraju“ da promene.
Ovakva iskustva nisu slučajna, već su rezultat kombinacije različitih promena koje se dešavaju u našem telu, okruženju, ali i načinu na koji te promene lično doživljavamo.
Kako naše telo reaguje na dolazak proleća? Biološka osnova „prolećne energije“
Sve počinje u telu, i to mnogo pre nego što postanemo svesni onog osećaja koji nas „vuče” da se pokrenemo.
Naš organizam funkcioniše u skladu sa cirkadijalnim ritmom, unutrašnjim „satom“ koji reguliše san, energiju i raspoloženje. Taj ritam je povezan sa količinom dnevne svetlosti kojoj smo izloženi.
Tokom zime, kada su dani kraći i kada provodimo manje vremena na dnevnom svetlu, telo proizvodi više melatonina, hormona koji nas uspavljuje i usporava. Zbog toga je očekivano da tada imamo manje energije i inicijative.
Sa dolaskom proleća situacija se menja. Dani postaju duži, više smo napolju i naš organizam počinje da proizvodi više serotonina, koji je povezan sa raspoloženjem i osećajem vitalnosti. Zbog toga mnogi ljudi spontano primećuju da lakše ustaju, da imaju više energije i da osećaju veću potrebu za aktivnošću.
Kako se okruženje menja sa dolaskom proleća? Pritisak ili podsticaj socijalnog poređenja
Istovremeno sa biološkim promenama, menja se i socijalni ritam svakodnevice. Gradovi postaju življi, ritam svakodnevice brži, a time i nivo stimulacije kojoj smo izloženi veći. To utiče i na nas da postanemo aktivniji.
Međutim, paralelno sa tim aktivira se još jedan važan psihološki proces, socijalno poređenje. Što smo više izloženi drugim ljudima, to više informacija imamo o njihovim izborima, navikama i životima.
Počinjemo da primećujemo ko trenira, ko putuje, ko izlazi i onda, često nesvesno, sebi postavljamo pitanje gde se mi nalazimo u odnosu na njih. Na neke ljude ovakav vid poređenja može delovati motivišuće i podstaći ih da se i sami pokrenu, dok kod drugih može postati izvor pritiska i osećaja da zaostaju za drugima.
Proleće kao simbol novog početka
Uz sve ove biološke i socijalne promene, postoji još jedan faktor koji utiče na to kako doživljavamo ovaj period godine, a to je fenomen koji se u psihologiji zove „efekat novog početka”.
Psihološka istraživanja pokazuju da ljudi imaju tendenciju da organizuju svoje odluke i ciljeve oko simboličnih „početaka”, odnosno oko trenutaka koji deluju kao prelazak u novu fazu, poput Nove godine, ponedeljka ili početka meseca.
Promenu godišnjeg doba, posebno prelazak iz zime u proleće, ljudi takođe često doživljavaju kao početak neke nove faze. U takvom kontekstu, nije neobično da se javi osećaj da bi baš sada trebalo nešto da promenimo ili postanemo produktivniji.
Kako mi sve te promene doživljavamo?
Ipak nije samo stvar u promenama koje se dešavaju u nama i oko nas, već i u tome kako ih mi doživljavamo.
Ako verujemo da treba stalno da napredujemo, da ne smemo da „stojimo u mestu“ i da bi do sada već trebalo da budemo aktivniiji, društveniji i uspešniji nego što jesmo, svako poređenje sa drugima lako postaje potvrda da zaostajemo. Tada ono što vidimo kod drugih ne deluje kao inspiracija, već kao podsetnik na ono što mi nismo uradili. U tom kontekstu, pokrećemo se iz snažnog osećaja nelagode da nešto moramo da promenimo i to odmah.
U pozadini ovakvog doživljaja često stoji ideja da razvoj mora da bude kontinuiran i linearan. Međutim, ljudsko funkcionisanje je mnogo više ciklično nego što nam se čini. Postoje periodi rasta, ali i periodi stagnacije i oporavka. Kada zanemarimo te faze i očekujemo od sebe da stalno budemo u pokretu, lako se javlja osećaj da kasnimo, da zaostajemo ili da nismo „dovoljno dobri“ u odnosu na druge. U tom trenutku, produktivnost prestaje da bude nešto što biramo i postaje nešto čime merimo sopstvenu vrednost.
Proleće može biti faza aktivacije, ali to ne znači da svako u tom trenutku treba da bude u toj istoj fazi. Neko je tek izašao iz teškog perioda, neko se oporavlja, a neko je već spreman za nove korake. Sve te pozicije su validne.
Da li želim ili mislim da treba?
Dakle, u ovom periodu može biti korisno da na trenutak zastanemo i obratimo pažnju na osećaj koji prati želju za promenom.
Kada promena dolazi iz lične potrebe, često je prati radoznalost i osećaj da to ima smisla za nas. Kada dolazi iz pritiska, prati je osećaj napetosti, hitnosti i potreba da „držimo korak“ sa drugima.
To ne znači da promene koje planiramo u proleće nisu dobre ili važne. Naprotiv, ovaj period zaista može biti podsticajan za uvođenje novih navika. Ali, korisno je razumeti odakle ta želja dolazi, iz nas ili iz osećaja da bi trebalo. Za to nam je potrebno da razvijemo naviku da s vremena na vreme zastanemo i oslušnemo sebe.
Možemo početi od nekoliko jednostavnih pitanja: „Da li ovu promenu želim ja ili samo imam utisak da bi trebalo jer i drugi to rade?”, „Da li mi ova ideja deluje zanimljivo ili pokušavam da izbegnem osećaj da drugi napreduju više od mene?” i „Šta mi je u ovom trenutku zapravo potrebno?”.
Odgovori na ova pitanja ne moraju odmah voditi velikim odlukama, ali nam mogu pomoći da napravimo male pomake koji su više u skladu sa nama samima, jer upravo takvi pomaci najčešće postaju početak održivih promena.
Zaključak: proleće kao podsticaj, ne kao zahtev
Dolazak proleća zaista može biti snažan podsticaj za promenu. Naše telo ima više energije, okruženje postaje dinamičnije, a simbolika novog početka prirodno nas podstiče da razmišljamo o tome gde smo i kuda želimo dalje.
Međutim, osećaj da „odmah sada treba nešto promeniti“ ne mora uvek značiti da je vreme za velike odluke. Mnogo je važnije da zastanemo i proverimo da li taj impuls za promenom dolazi iz radoznalosti i lične želje ili iz osećaja da treba da držimo korak sa drugima. Samo ako tom impulsu priđemo radoznalo, proleće može postati dobar saveznik u promenama koje su zaista naše.
Važno da znaš
Ako te preplavljuju teške misli i osećanja, ako osećaš pritisak, zbunjenost ili samo trebaš mesto gde možeš da se odmoriš – važno je da znaš da nisi sam/a. Postoje ljudi i prostori koji te žele čuti i razumeti, bez osude i očekivanja.
Mreža Sazvežđe podrške okuplja stručnjake i organizacije širom Srbije koji pružaju besplatnu psihološku podršku mladima. Tu su da saslušaju, podrže i pomognu u onome što ti je teško.
Piši im na: sazvezdjepodrske@opens.rs
Više informacija: opens.rs/sazvezdje-podrske
Poseti i sajt svejeok.rs – tu ćeš naći:
- anonimne i besplatne SOS brojeve i online podršku,
- korisne tekstove o mentalnom zdravlju,
- savete kako da potražiš pomoć ili pružiš sebi podršku,
- i priče mladih koji su prošli kroz slične izazove.
Briga o sebi nije luksuz – to je tvoje pravo i potreba.
| UDRUŽENJE/ORGANIZACIJA | MEJL | TELEFON/SAJT |
|---|---|---|
| CENTAR SRCE | vanja@centarsrce.org | 0800 300 303 |
| UG PATRIJA | ngopatria@gmail.com | 060 055 5496 |
| AKTIV NS | aktivns@gmail.com | aktivns.rs |
| EDIT CENTAR | savetovaliste.infopolis@gmail.com | / |
| SOS ŽENSKI CENTAR |
soszenskicentar@gmail.com soskonsultacije@gmail.com |
021 422 740 069 1936 899 |
| MENTAL HUB | office@mentalhub.org | 064 451 3338 |
| OMLADINA JAZAS | novi.sad@jazas.rs | 021 2454 514 |
| XY SPECTRUM | office@xyspectrum.org | 060 613 0669 |
| IZ KRUGA VOJVODINA | office@izkrugavojvodina.org |
066 447 040 021 447 040 021 633 4584 |
| NOVOSADSKI HUMANITARNI CENTAR | savetovaliste.nshc@gmail.com | 063 694 677 |
| PRIČAJMO (K)OD KUĆE | pricajmokodkuce@gmail.com | 063 694 677 |
| GRUPA IZAĐI | savetovaliste@izadji.rs | izadji.rs |
