Proces formiranja identiteta
Ko sam ja? Gde pripadam? Koja je moja svrha? Kuda idem? Šta želim da postignem? Ovo su samo neka od važnih pitanja na koja svako od nas, svesno ili nesvesno daje odgovor.
Adolescencija podrazumeva period bujnog psihičkog razvoja koji pred nas postavlja značajan zadatak formiranja identiteta. Ovaj kompleksan proces sastoji se od dva koraka: istraživanja alternativa i posvećenosti izboru.
Drugim rečima, pronalaženje svog identiteta nužno podrazumeva suočavanje sa izborima, različitim odgovorima na pitanja o našoj egzistenciji. Ovo je nešto što u današnje vreme lako može da dovede do anksioznosti i doživljaja zbunjenosti, preplavljenosti ili zamrznutosti.
Anksioznost kao društveno stanje
Prilikom suočavanja sa ovim neprijatnim emocionalnim stanjima koja mogu da se pojave prilikom razvijanja identiteta, veoma je značajno osvrnuti se na širi, kulturološki kontekst. Epoha u kojoj živimo na nekoliko načina postavlja teren za anksioznost koju osećamo.
Prvo, neoliberalni kapitalizam snažno plasira ideje “Možeš biti šta god poželiš.”, “Nebo je granica.” i “Tvoja sudba je samo u tvojim rukama.” Iako ove ideje imaju moć da pobude optimizam i entuzijazam, predstavljaju mač sa dve oštrice – šalju poruku da imamo neograničen izbor i da smo samo mi, svojom voljom odgovorni za to da ga ostvarimo.
Drugo, naše vreme je obeleženo prisustvom ogromne količine raznolikih, često kontradiktornih informacija. Društvene mreže, vesti, vlogovi influensera i javnih ličnosti samo su neki od izvora koji su nam svakodnevno dostupni.
Posmatrajući njih, u nama se rađa viđenje da se pred nama nalazi nesagledivo širok izbor životnih puteva. Ako oni tako žive, možda bi trebalo i ja?
Treće, od mladih se danas često očekuje da se rano opredele za svoj put. Koju školu ili fakultet ćeš upisati? Kojim poslom ćeš se baviti? Gde ćeš živeti? Da se situacija dodatno začini, neretko su ova očekivanja ispraćena sugestijama i pritiscima da se napravi određeni, “pravi” izbor.
Zaključno, iluzija neograničenosti izbora i pritisak da se opredelimo za onaj “pravi” kod svakoga od nas dovodi do neprijatnih emocija. Anksioznost koju osećam nije do mene, ona je deo kolektivnog procesa.
Jednostavnija vremena
Nijedna od prethodnih epoha nije obeležena okolnostima u kojima mi danas živimo. Adolescencija se danas sa pravom prepoznaje kao odvojena razvojna epizoda poznata i kao period “bura i oluja”.
Nasuprot tome, neki teoretičari smatraju da ona nije postojala u prethodnim istorijskim razdobljima, pa čak da ni danas ne postoji u određenim kulturama. Ako živimo u društvu u kom su nam opcije nakon detinjstva to da postanemo lovac, zemljoradnik, stočar, domačica, nema preterane potrebe za donošenjem mučnog izbora. Nije potrebno ići u daleku prošlost, dovoljno je pogledati dve do tri generacije unazad i uočiti da naši bliski preci nisu imali mnoštvo životnih puteva za izabrati.
Sve ovo unosilo je jednostavnost i lakoću u život pojedinca, s obzirom da nije postojao prostor da se prave veliki izbori. Naše vreme donosi sa sobom veću slobodu od prethodnih epoha.
Koje korake možemo da preduzmemo tako da ona bude manje parališuća za nas?
1. Razbijanje iluzije beskonačnosti izbora
Jedna od stvari koja može da bude od koristi jeste razmišljanje o tome da li zaista ispred sebe imam 100 izbora, ili je možda bliže realnosti to da imam 10? Da li je kultura u pravu kada kaže da je nebo granica, ili je to postavljanje nerealnih i opterećujućih očekivanja? Da li je istina da bi mi svi ti životni stilovi koje viđam po društvenim mrežama godili, ili je realnije to da postoji ograničen broj životnih puteva koji su u skladu sa mojim potrebama i talentima?
Odbijanje poruke da možemo sve što zamislimo i da su nam sva vrata otvorena može da bude uzemljujuće. Lakše je odabrati smer ako opcije možemo da prebrojimo na prste.
2. Slušanje svoje pažnje i emocija
Nadalje, uviđanje da pojedine sfere spontatno privlače i zadržavaju moju pažnju mi pomaže da prepoznam potencijale i talente koji odgovaraju konkretnim oblastima i da ti određene više prijaju od drugih. Svaki mali korak samospoznaje i prepoznavanja svog jedinstvenog profila snaga i interesovanja jeste korak ka razbijanju iluzje da bilo koji od bezbroj ponuđenih puteva može da bude dobar za mene.
U vremenu u kom vlada narativ da bi u jednom životu trebalo da postignemo što veći broj različitih životnih iskustava, dobro je zapitati se: Da li bi me svaki od mogućih izbora podjednako ispunio? Da li je potrebno da koračam po svakoj od ponuđenih staza da bih osetio da neke od njih nisu za mene?
Praćenje svog doživljaja prijatnosti i neprijatnosti, uključenosti i dosade, smisla i besmisla, može da bude dobra polazna tačka za umirivanje anksioznosti i zbunjenosti. Na ovaj način, šaljemo sebi poruku da naša pažnja i osećanja poseduju određenu mudrost koju vredi pratiti.
3. Promenljivost odluke
Da, istina je da biranjem jedne opcije na neki način odbijam druge, ali je istina i da u svakom momentu svog života imam slobodu da pratim sebe, svoje emocije i potrebe, te da u skladu sa njima menjam izbore.
Korisno je biti okej sa kojim god izborom da napravim, a to se temelji na sposobnosti da uvidim da ništa nije zacrtano u kamenu i da je većina odluka promenljiva.
4. Ne postoji jedan “pravi” izbor
Za kraj, ne bi bilo loše razmotriti ideju da ne postoji “pravi” izbor. Kao što nije istina da bi me bilo koji mogući životni put ispunio, tako nije istina ni da postoji samo jedan odgovarajući za mene.
U okviru sužavanja tih 100 izbora na realnijih 10, dobro je razmisliti o tome da postoji više odluka koje mogu da me zadovolje na adekvatan način. Mogu pronaći nekoliko alternativa u kojima bi moja interesovanja, načini razmišljanja, talenti i crte ličnosti pronašle dom.
Nije potrebno stvarati sebi pritisak očekivanjem da napravim jedan jedini, apsolutni i tačni izbor. Nekoliko njih može da mi pruži ispunjenje, zadovoljstvo i smisao.
Važno da znaš
Ako te preplavljuju teške misli i osećanja, ako osećaš pritisak, zbunjenost ili samo trebaš mesto gde možeš da se odmoriš – važno je da znaš da nisi sam/a. Postoje ljudi i prostori koji te žele čuti i razumeti, bez osude i očekivanja.
Mreža Sazvežđe podrške okuplja stručnjake i organizacije širom Srbije koji pružaju besplatnu psihološku podršku mladima. Tu su da saslušaju, podrže i pomognu u onome što ti je teško.
Piši im na: sazvezdjepodrske@opens.rs
Više informacija: opens.rs/sazvezdje-podrske
Poseti i sajt svejeok.rs – tu ćeš naći:
- anonimne i besplatne SOS brojeve i online podršku,
- korisne tekstove o mentalnom zdravlju,
- savete kako da potražiš pomoć ili pružiš sebi podršku,
- i priče mladih koji su prošli kroz slične izazove.
Briga o sebi nije luksuz – to je tvoje pravo i potreba.
| UDRUŽENJE/ORGANIZACIJA | MEJL | TELEFON/SAJT |
|---|---|---|
| CENTAR SRCE | vanja@centarsrce.org | 0800 300 303 |
| UG PATRIJA | ngopatria@gmail.com | 060 055 5496 |
| AKTIV NS | aktivns@gmail.com | aktivns.rs |
| EDIT CENTAR | savetovaliste.infopolis@gmail.com | / |
| SOS ŽENSKI CENTAR |
soszenskicentar@gmail.com soskonsultacije@gmail.com |
021 422 740 069 1936 899 |
| MENTAL HUB | office@mentalhub.org | 064 451 3338 |
| OMLADINA JAZAS | novi.sad@jazas.rs | 021 2454 514 |
| XY SPECTRUM | office@xyspectrum.org | 060 613 0669 |
| IZ KRUGA VOJVODINA | office@izkrugavojvodina.org |
066 447 040 021 447 040 021 633 4584 |
| NOVOSADSKI HUMANITARNI CENTAR | savetovaliste.nshc@gmail.com | 063 694 677 |
| PRIČAJMO (K)OD KUĆE | pricajmokodkuce@gmail.com | 063 694 677 |
| GRUPA IZAĐI | savetovaliste@izadji.rs | izadji.rs |
