Kako oprostiti sebi: Prihvatanje grešaka i izlazak iz začaranog kruga krivice

’Prošlost boli, možeš da bežiš, ili da naučiš nešto iz nje.’ – Kralj lavova.

Ako si sebi rekao: ’Trebao si znati da će se ovo desiti.’, ’Kako si mogao da budeš slep kod očiju?’, ’Nesposoban si!’, ’Mogao si ti ovo mnogo bolje da uradiš’, ’Glup si ako padneš na ispitu!’. Ovakav govor ’unutrašnjeg kritičara’ zapravo predstavlja nerealistične, iracionalne misli koje osoba upućuje sebi jer smatra da vredi samo ukoliko nešto postigne i uradi onako kako je zamislila. Jedino nepogrešivo je činjenica da su ljudi pogrešivi. Greške kao takve su sastavni deo života, ali i mogućnost da ih prihvatimo i iz njih shvatimo šta je ono što želimo da promenimo i ka čemu stremimo.

Ljudi su često skloni da prijateljima i bliskim osobama pruže podržavajuće, dobronamerne i oslobađajuće poruke u teškim trenutcima, dok za vlastite greške i nelagodne momente prema sebi znaju biti izrazito ’grubi i kritikujući’. Bezuslovno prihvatanje sebe podrazumeva da si ti kao ljudsko biće OK i da vrediš bez obzira na to što nisi uradio nešto što smatraš da ’mora’ i bez obzira što si načinio grešku. Ukoliko u svom sećanju iz ranog detinjstva baštiniš iskustva na roditeljske poruke da si ’dobar’ samo ukoliko si uradio nešto ’savršeno’, znaj da sada možeš odlučiti da zaslužuješ ljubav, poštovanje i podršku, iako nekada nije sve onako kako si zamislio. Razlikovanje bića i ponašanja jeste ključna komponenta prihvatanja sebe i drugih ljudi (Ja sam OK i Ti si OK kao osoba, pa i ukoliko nekada naše ponašanje nije OK).