Autor teksta: Miloš Spasov, diplomirani psiholog
Ovaj tekst vam neće ispuniti snove, ali će vas upoznati sa FOMO-om i svim prilikama koje ste propustili, odnosno bojite se da ih propuštate.
Zvuči poznato?
Da li vam se čini da vaši prijatelji imaju uzbudljivije, produktivnije i ispunjenije dane?
Želite li da i vi budete loptica radosti koja ujutru pre posla uživa u ultra zdravoj mači, na tom istom poslu nauči važnu životnu lekciju, stigne na svaki koncert i pobednički završi dan posmatrajući najlepši zalazak sunca, i to na plaži?
Šta je FOMO?
FOMO je engleski akronim za “Fear of missing out”, odnosno strah od propuštanja prilika. Prilike mogu biti neki konkratan događaj, iskustvo, informacije, ili odluke koje mogu poboljšati vaš život. FOMO se odnosi na osećaj nelagodnosti i anskioznosti zbog uverenja da drugi ljudi imaju značajnija ili uzbudljivija iskustva od vas.
Termin FOMO je prisutan već dve decenije i smatra se da je ovaj fenomen prvi zabeležio marketing stručnjak Den Herman, koji je sprovodeći fokus grupe, shvatio da ljudi mogu da odstupe od lojalnosti brenda, kako ne bi propustili neko potpuno novo iskustvo.
Ova strategija koristi se i danas u marketingu i prodaji, ali je fenomen FOMO sveprisutan i često ga nismo ni svesni.
Kako društvene mreže pojačavaju FOMO
U današnem vremenu, FOMO se često vezuje za onlajn svet, međutim nelagodu koju sa sobom nosi, možete osetiti i u razgovoru sa prijateljima, dok vam prepričavaju kako je ukus kafe neuporedivo bolji na nekom drugom kraju sveta, da su Maldivi nikada dostupniji, kako su pigvini jako umiljati i morate barem jednom da ih pomazite u životu, ili da barem odete na safari.
Onlajn medijum, naročito društvene mreže, mogu pogoršati FOMO, jer su iskustva vaših prijatelja, potpunih stranaca, čak i generisana veštačkom inteligencijom samo na skrol od vas. I najgore od svega, ta baza je neiscrpna.
Kako prepoznati FOMO kod sebe
FOMO se ispoljava na različite načine. Može biti kratkotrajna misao ili želja da budete deo nekog događaja koji ste upravo videli na Instagramu. Možete da osetite i krivicu što samo skrolujete fid, a niste u tom stvarnom i uzbudljivom svetu. Takođe, može se i manifestovati kao poriv da kompulisivno proveravate telefon i društvene mreže kako biste ispratili sva dešavanja u svetu i oko vas.
Otkud FOMO?
Uzorčnik FOMO-a možemo sagledati i kroz prizmu evolucije, jer su ljudi od davnina socijalne bića, i važan im je osećaj pripadnosti i da budu deo grupe.
Lov, sakupljanje plodova, kasnije i obrada zemlje, bile su ključne grupne aktivnosti za preživljavanje.
U nešto novijem istraživanju, zabeležena je teskoba, pa i fizička bol, ukoliko bi se jedan subjekat izopštio iz jednostavne grupne igre, poput dobacivanja lopte.
U sadašnjem dobu, tehnologija ja nam omogućava najveći stepen povezanosti sa drugim jedinkama, kako nama bliskim, tako i potupim strancima, poznatim ličnostima ili našim idolima. Međutim, postavlja se pitanje, da li tim interakcijama zadovoljavamo osećaj pripadnosti, ili samo lakše poredimo naš život sa drugima?
Zašto je FOMO problem
Strah od propuštanja može vas odvući od sadašnjeg trenutka i može značajno uticati na vaše blagostanje i mentalno zdravlje.
Može dovesti do zanemarivanja brige o sebi, odnosna sa drugima, kao i obaveza u školi ili na fakultetu, odnosno poslu.
Neka istraživanja su zabeležila da FOMO može značajno uticati i na kvalitet sna, ukoliko zaronimo u algoritam neposredno pre spavanja.
Takođe, može izazvati negativne emocije, poput anksionzosti, depresije i usamljenosti.
FOMO različito utiče na nas, ali svakako postoje koraci koje možemo da preduzmemo kako bi ovaj fenomen bio podnošljiviji ili da prevladamo negativne emocije koje nosi sa sobom.
Kako da te propuštene prilike ne plaše?
Samosvest
Prvi, ali itekako veliki korak je da osvestite vaš FOMO. To bi značilo da malo zavirite u sebe i da date odgovore na par jednostavnih pitanja… Zašto se plašite propuštenih iskustava, šta ona znače za vas, koje emocije u vama bude? Kada skupite odgovore, to je sjajan prvi korak do realizacije tog iskustva. Možete da koristi FOMO kao “zvezdu vodilju” jer će vam pokazati šta je zapravo vama važno, umesto da se osećate loše jer ne učestvujete u tim iskustvima.
Kada budete svesni onoga što vam je važno, možete da napravite i plan kako da realizujete tu aktivnost. To nužno ne mora biti neko nesvakidašnje iskustvo, super dan može biti i onaj kada probate neki novi kolač u lokalu na drugom kraju grada ili udomite neku biljku.
Fokus na sadašnji trenutak kao odgovor na FOMO
Sigurno ste videli nekada fotografiju publike sa koncerta ili neke sportske manifestacije gde u masi ljudi, koja svedoči događaju kroz ekran telefona, stoji jedna osoba, uglavnom starija, bez mobilnog i sa osmehom… i uživa u trenutku!
U redu, možda je toj jednoj osobi samo prazna baterija na telefonu i sasvim je u redu što vi niste ta osoba. Niste ni rođeni u pogrešno vreme i u redu je da imate previše fotografija baš savršenog, pufnastog oblaka.
Značajno je da se fokusiramo na trenutke našeg svakodnevnog života, baš našeg, a ne druge neke osobe.
Kako biste bili svesni i pristuni u trenutnku, majdfulnes vežbe su sjajne za to, kao i meditacija i različite vežbe disanja.
Možete da probate i da se fokusirate i na sva senzorna iskustva, u bilo koje doba dana. Možete da navijete alarm koji će vas posetiti da osvestite sebe u tom trenutku, u odobnosti vašeg doma ili iznajmljenog stana, na poslu ili dok sedite na klupi, zatvorite oči, fokusirate se na disanje, na nove mirise koji dopiru do vas, na ples vetra po vašoj koži i na stabilno tlo pod vašim nogama.
Fokusiranje na sadašnji trenutak i izlaženje iz procesa automatizacije, čak i na par sekundi, daje smisao vašem iskustvu.
Digitalni detoks i postavljanje granica
Ukoliko vam skrolovanje kroz društvene mreže uliva anksioznost, možda je pravo vreme da razmislite o postavljanju granica sa vašim digitalnim saputnikom. Poslednjih godina raste zajednica koja se okreće “dumb phon”-ovima, koji imaju fukcije samo dobrog starog poziva i sms-a. Ne morate da idete do tog ekstrema, čak i gašenje notifikacija će vam prijati.
Ne kažem da je ostavljanje telefona lako, ali za početak, možete da probate da uživate u hrani ili prvoj jutarnjoj kafi bez skrolovanja kroz fid. Kada ste sa prijateljima, ostavite telefon u torbi i fokusirajte se na razgovor sa njima. U nekom trenutku ćete biti spremni i na šetnju bez telefona. Možda zvuči zastrašujuće, da zateknete propušten poziv, par notifikacija ili vest o globalnim problemima geo-političke prirode, ali zaista, ništa ne biste promenili i da ste imali telefon dok ste šetali.
Ukoliko želite, možete da probate da pišete dnevnik. Papir i olovku možete nositi svuda sa sobom, poput telefona, a umesto posta na instagramu, zapišite neko iskustvo koje vam je prijalo, neku malu pobedu. Čitanje vaših pisanija vam može pomoći da ponovo proživite vaša iskustva.
Uključi se u zajednicu
Već je spomenuto koliko je nama ljudima važno da budemo prihvaćeni i deo neke grupne aktivnosti. Možete sa prijateljima da uvedete jedan dan nedeljno ili mesečno za druženje. Socijalne interakcije možete ostvariti i preko društvenih igara, praktikovanjem nekog sporta, ili prijavljivanje na neku volontersku akciju. Prijaće vam osećaj da ste u grupi koja ima isti cilj, bilo da je to zabava, sagorevanje kalorija ili neko veće, opšte dobro.
Zaključak
FOMO je sveprisutan fenomen koji proizlazi iz prirodne potrebe za povezanošću i pripadanjem, ali može imati negativan uticaj na naše blagostanje i svakodnevno funkcionisanje, ako mu dozvolimo da preuzme kontrolu.
Važno je da imamo na umu, da društvene mreže nisu životi, već pažljivo birani trenuci, i neretko iscenirani. Umesto poređenja, možemo da grabimo samo naše trenutke, koji nam omogućavaju da budemo prisutniji, zadovoljniji i povezaniji sa sopstevenim životom.
Važno da znaš
Ako te preplavljuju teške misli i osećanja, ako osećaš pritisak, zbunjenost ili samo trebaš mesto gde možeš da se odmoriš – važno je da znaš da nisi sam/a. Postoje ljudi i prostori koji te žele čuti i razumeti, bez osude i očekivanja.
Mreža Sazvežđe podrške okuplja stručnjake i organizacije širom Srbije koji pružaju besplatnu psihološku podršku mladima. Tu su da saslušaju, podrže i pomognu u onome što ti je teško.
Piši im na: sazvezdjepodrske@opens.rs
Više informacija: opens.rs/sazvezdje-podrske
Poseti i sajt svejeok.rs – tu ćeš naći:
- anonimne i besplatne SOS brojeve i online podršku,
- korisne tekstove o mentalnom zdravlju,
- savete kako da potražiš pomoć ili pružiš sebi podršku,
- i priče mladih koji su prošli kroz slične izazove.
Briga o sebi nije luksuz – to je tvoje pravo i potreba.
| UDRUŽENJE/ORGANIZACIJA | MEJL | TELEFON/SAJT |
|---|---|---|
| CENTAR SRCE | vanja@centarsrce.org | 0800 300 303 |
| UG PATRIJA | ngopatria@gmail.com | 060 055 5496 |
| AKTIV NS | aktivns@gmail.com | aktivns.rs |
| EDIT CENTAR | savetovaliste.infopolis@gmail.com | / |
| SOS ŽENSKI CENTAR |
soszenskicentar@gmail.com soskonsultacije@gmail.com |
021 422 740 069 1936 899 |
| MENTAL HUB | office@mentalhub.org | 064 451 3338 |
| OMLADINA JAZAS | novi.sad@jazas.rs | 021 2454 514 |
| XY SPECTRUM | office@xyspectrum.org | 060 613 0669 |
| IZ KRUGA VOJVODINA | office@izkrugavojvodina.org |
066 447 040 021 447 040 021 633 4584 |
| NOVOSADSKI HUMANITARNI CENTAR | savetovaliste.nshc@gmail.com | 063 694 677 |
| PRIČAJMO (K)OD KUĆE | pricajmokodkuce@gmail.com | 063 694 677 |
| GRUPA IZAĐI | savetovaliste@izadji.rs | izadji.rs |
