Depresivno raspoloženje: simptomi, razlika u odnosu na depresiju i kako se nositi s tim

Razgovaraj

Iako nemamo želju da pričamo s drugima, upravo kontakt sa odgovarajućom osobom može nam pomoći da izađemo iz tog mračnog raspoloženja. Da li će to biti psihoterapeut ili prijatelj koji ume da čuje i postavi pravo pitanje – nije bitno. Bitno je da sa nekim od poverenja podelimo težinu i napravimo korak ka razumevanju.

Imenuj ono što osećaš

Priznavanje da se ne osećaš dobro je prvi i često najteži korak. Potiskivanje emocija ne uklanja problem – naprotiv, često ga produbljuje. Ako nekoliko dana bindžuješ, ne izlaziš iz kuće, igraš igrice – zastani i razmisli kako se stvarno osećaš.

Uvedi mini rutine

Dovoljno je ubaciti nekoliko stalnih tačaka u svakom danu: ustajanje i leganje u slično vreme, kratka šetnja, obrok u isto vreme. Rutina daje osećaj stabilnosti kada je unutrašnji svet haotičan. Takođe, koliko god teško bilo poći napolje i izvesti ljubimca u šetnju, uradićeš to zato što moraš – on sam ne može. A posle ćeš primetiti da se osećaš mrvicu bolje.

Pokret, bez pritiska

Fizička aktivnost veoma pomaže, i ne mora biti intenzivna. Lagana šetnja, istezanje ili joga mogu imati pozitivan efekat na raspoloženje.

Boravak u prirodi

Odlazak u obližnju šumu, ili barem park, najčešće značajno doprinose promeni raspoloženja. Ako nema ni šume ni parka, možda imaš reku u blizini, do koje možeš otići, sesti i zuriti u vodu.

Značaj malih koraka

Fokusiraj se na sledeći mali zadatak – ne na ceo dan, nedelju ili život. Razloži bilo koji zadatak na male korake koje ćeš gledati kao posebne zadatke. Svaki završen mini zadatak je uspeh i tako ga i posmatraj. Pogledaj koliko je uspeha bilo danas. (Jedan može biti dovoljan!)

Piši, čak i kada nemaš šta da kažeš

Beleženje misli bez cenzure može pomoći da se emocije „izbace“ iz glave na papir. Bez obzira da li se to posle pročita ili ne, korisno je ispisati. Radi kako osećaš u tom periodu – bilo da vikendom pročitaš zapise od prethodne nedelje, ili da samo pišeš bez vraćanja, ok su oba i svaki ima svoju svrhu. Uvrsti to u svoju rutinu. Nek ti kraj kreveta bude sveska i svako jutro prva ili svako veče poslednja stvar bude samo da pišeš sve što izlazi. Ili je nosi sa sobom i prosto piši kada u glavi postane gužva.

Ne poredi se sa drugima

Društvene mreže često pojačavaju osećaj da svi drugi „žive bolje“. Nekada su oni koji deluju najsrećnije na slikama istovremeno i oni koji se nose sa velikom težinom kada se povuku u samoću. Podseti se da vidiš samo tuđe isečke za javnost, ne celu sliku. Poredi se uvek samo sa sobom. Teži da danas budeš bolji/a nego juče. I čestitaj sebi svaku tu pobedu. I oprosti sebi ako danas ne pobediš jučerašnjeg sebe. I to je deo rasta. Nekad moramo korak unazad da bi mogli krenuti napred.

Gledaj na sebe kao na nekog drugog, a voljenog

Kao što imaš razumevanja prema drugima, jednako razumevanje imaj prema sebi. Da li misliš da tvoj najbolji prijatelj mora da bude najbolji u svemu? Ne. Da li ti moraš da budeš najbolji u svemu? Ako odgovor nije „ne“, na odličnoj si poziciji da zbog previsokih očekivanja od sebe svako životno razočaranje (a svako ih ima) doživiš mnogo dramatičnije nego što zaista jeste.