Ako si student/kinja verovatno si do sada čuo/la ove čuvene rečenice: “tvoje je samo da učiš” i “lako je tebi, ti si mlad/a”. Ispada kao da onog trenutka kada osoba stupi u status studenta nekako je magično zaštićena od svih nedaća života – neće se ni razboleti, tugovati, nesrećno zaljubiti, zbuniti, ulaziti u sukobe i dileme, biti pogođena nepravdom – od profesora kome nije dan na ispitu do širih pojava u društvu, niti imati finansijske probleme, brige…Ni ona niti iko od njenih bližnjih. Takođe je i sistem obrazovanja savršeno uklopljen sa tvojim specifičnim mentalnim sklopom jer je uspešno prilagođen hiljadama različitih studenata za koje se podrazumeva da su sa 19 godina tačno znali koja im je životna profesija.
Mislim da je sad već jasno koliko su pomenute izjave nerealne a u prilog tome govori i činjenica da su problemi sa mentalnim zdravljem jedan od najčešćih izazova sa kojima se susreće studentska populacija. Dakle, kada uzmemo u obzir da su studenti ranjiva ljudska bića a ne mašine za polaganje ispita, onda je važno da razmislimo o tome kako da očuvaš kapacitete pod pritiskom silnih rokova i obaveza tako da ne sagoriš pre nego što uopšte i stigneš do nekih narednih poglavlja života za koje bi fakultet trebao da te priprema.
U daljem tekstu sledi nekoliko važnih stvari koje služe da ti promene perspektivu i nadam se smanje ili, još bolje, preventiraju studentski burnout.
U redu je da ti je teško
Stvarno je u redu. Bez obzira da li su roditelji uložili dosta finansija da to studiraš, bez obzira što svi računaju na tebe ili pak smatraju da je trebalo odavno to da završiš, bez ozbira da li je to bila tvoja najveća želja, bez obzira što si upao/la na nešto gde se teško upada, bez obzira što je tvojim kolegama/prijateljima/bratu/sestri išlo lako…
Kakva god da je situacija, priznati sebi da ti je studiranje izazovno je prvi korak na jedinom putu ka tome da ti studiranje postane lakše jer samo tako ćeš preuzeti korake koji će ti pomoći da studije prilagodiš sebi.
Jer glavno pitanje nije “a kako njemu/njoj ide lako” nego “kako ja, sa svim svojim organičenjima i kapacitetima da stignem do SVOG cilja?”. Sa ovakvim stavom ćeš mnogo pre da potražiš pomoć i podršku kao i da otkriješ nove i bolje načine da pristupiš svojim izazovima umesto što dodatno trošiš dragocenu energiju na upoređivanje i prekorevanje sebe.
Ti si student/kinja ali i mnogo više od toga
Iako je studiranje možda jedan od, ako ne i centralni zadatak koji imaš u ovom trenutku, to i dalje nije tvoja jedina životna uloga. Ti si i prijatelj/ica, član porodice, član šire društvene zajednice, zaljubljenik u svoje hobije i svašta još nešto a istovremeno zapravo i ništa od toga jer sve te uloge te karakterišu ali ne i definišu.
Kada se previše identifikujemo sa samo jednom ulogom time pravimo sebi prečicu do sagorevanja jer je sva naša vrednost i svrha utkana u samo jednu stvar te ako nam to ne bude išlo od ruke videćemo to kao potpunu propast svog identiteta a ne kao prolazni problem.
Ovako će nam svaki pad ispita biti smak sveta a veštacki sistem ocenjivanja koji se kreće od šestice do desetke i koji često zavisi i od toga na koju nogu je profesor ustao tog jutra, će predstavljati direktnu ocenu tebe kao ljudskog bića. A iz ovoga sledi i to da…
Život nije pred tobom već sad i ovde
“Život je pred tobom” je još jedna od čestih izjava koji mladi studenti i studentkinje slušaju te se stvara saglasnost oko toga da treba da žrtvuješ 4,5 i više godina života dok konačno ne završiš fakultet a onda će tvoj život zapravo da počne dok ovo sve u međuvremenu nije važno.
Zanemaruje se činjenica da ti pored fakultetskog znanja sakupljaš i uspomene, životno iskustvo, gradiš prijateljstva… da ti upravo sada dišeš, budiš se, sanjaš jednako kao i bilo kom drugom razdoblju života. Nikome dani života nisu obećani a za neke će ovi studentski dani možda biti i poslednji.
Zato je važno da ne zanemariš druge oblasti života i potrebe jer gledaš da se “stisneš” dok ne završiš a tad će konačno tvoje potrebe biti viđene. Ovakav način razmišljanja je takođe ekspresni put do sagorevanja a mnoge studente koji su na takav način i došli do diplome, par dana nakon nje ih je dočekala jedna velika praznina nastala usled kompletne zapuštenosti sopstvenog života.
A ako ti sama pomisao da su baš ovo tvoji konačni dani budi želju da pobegneš od fakulteta što dalje možeš onda bi trebalo da razmisliš i o sledećem…
Došlo je vreme da se pitaš "zašto" a ne samo "kako"
U odnosu na osnovnu i srednju školu, kada se u školu išlo jer se tako mora bez nekog dubljeg razumevanja čemu uopšte služi obrazovanje, studenti se sada nalaze u odraslom a ne dečijem dobu što znači da svaka odluka nosi odgovornost za sopstveni život.
Dakle umesto što se možda pitaš kako da što više naučiš za što kraće vreme, sada je vreme da se prvo upitaš: “Zašto? Zašto baš ovaj fakultet, zašto želim baš taj prosek, zašto baš taj modul, šta je ono što JA zapravo želim i gde sebe vidim u narednih nekoliko godina…”.
Ovo nisu pitanja koja su deca naučena da postavljaju jer je na njihovom uzrastu najbitnija petica i poslušnost prema starijima te često i u odraslom dobu zaboravimo da smo mi ti koji se sada pitamo. A osoba koja ima razumevanje i viziju svog cilja koji potiče iz njene autentične želje i koja je u skladu sa njenim životnim vrednostima će pre uspeti da istraje kada stvari postanu teške jer prosto zna šta radi i zbog čega i zna da je to njena odluka a a ne odluka roditelja ili odraz nekog drugog spoljnog pritiska. Iz ovoga sledi i da…
Diploma i desetke nisu tačni odgovori na kontrolnom života
Bez ikakve želje da umamjim vrednost diplome ili desetke kao priznanje za veliki trud i znanje, važno je razumeti da život nije ispit koji možeš da spremiš tako što ćeš dobiti prosleđena pitanja i odgovore od prethodnih generacija. Nije za svakoga ni diploma a naročito ne visok prosek tačan odgovor.
U prilog ovome govori činjenica da će puno ljudi nakon studija se zaposliti u nekoj oblasti koja nije relevantna za njihov fakultet, da preko 80 posto zapošljavanja ide preko poznanstava (networking-a) a ne konkursa na osnovu proseka. (navesti lizvor ili hiperlinikovati neko istraživanje)
Tako će naizgled manje odgovoran student sa osrednjim prosekom koji se druži po ceo dan sa kolegama i koji ode na putovanje u sred ispitnog roka nekada ispasti mnogo bolje adaptiran za radno doba jer pažljivo bira svoje bitke, štedi energiju, živi raznolik život i gradi značajne socijalne kontakte u odnosu na studenta koji je sagoreo u postizanju visokog proseka, živeo dosta izolovano i nema više kapaciteta da se snalazi u potpuno novim radnim sredimama.
Zato je upravo ključno da život živiš onako kako je najbolje i učiti – sa razumevanjem a ne napamet a naročito ne prepisivanjem tuđih odgovora. Međutim ako deo tebe i dalje ostaje pri tome da samo treba da stisneš zube i izguraš do kraja i zanemariš ono što ti deo tebe koji je umoran šapuće ili možda čak uveliko vrišti, važno je da znaš i da…
Izazovi neće prestati sa diplomom
Iako su neka iskustva specifično studentska, mnoge stvari koje sada dožiljavaš će te pratiti tokom života jer su to univerzalna ljudska iskustva. I kasnije će te čekati nepravedni autoriteti, prepravljenost obavezama, neodgovorne kolege koje izbegavaju svoj deo zadatka… Ako sada ne naučiš kako da balansiraš različite oblasti života, kako da postavljaš prioritete, kako da odmaraš i poštuješ svoje potrebe i energiju, kako da spoznaš sebe i svoje želje i da živiš život po svojim pravilima a ne tuđim, kako da se postavljaš u konfliktima – sve te lekcije će te čekati i na narednom ćošku.
Bez obzira koliko su fakultet, diploma ili određeni ispit važni trenutno u tvom životu, ništa od toga nije važnije od tebe kao celovite kompleksne ličnosti, tvog mentalnog i fizičkog zdravlja, životnog elana i radosti.
Ukoliko osećaš neke simptome sagorevanja (npr. promene u apetitu i spavanju, hronični doživljaj iscrpljenosti i unutrašnje napetosti, grčeve u telu, misli o besmislu i beznađu…) ili smatraš da te trenutni način života može odvesti ka tome, znaj da je besplatna stručna podrška dostupna.
Burnout ili sagorevanje je veoma ozbiljan problem koji u težim slučajevima može dovesti ka potpunoj disfunkcionalnosti kao i razvoju drugih mentalnih i fizičkih poremećaja te se prvi znaci ne smeju uzimati zdravo za gotovo i kao i za mnoge druge stvari, prevencija je najbolje rešenje.
Važno da znaš
Ako te preplavljuju teške misli i osećanja, ako osećaš pritisak, zbunjenost ili samo trebaš mesto gde možeš da se odmoriš – važno je da znaš da nisi sam/a. Postoje ljudi i prostori koji te žele čuti i razumeti, bez osude i očekivanja.
Mreža Sazvežđe podrške okuplja stručnjake i organizacije širom Srbije koji pružaju besplatnu psihološku podršku mladima. Tu su da saslušaju, podrže i pomognu u onome što ti je teško.
Piši im na: sazvezdjepodrske@opens.rs
Više informacija: opens.rs/sazvezdje-podrske
Poseti i sajt svejeok.rs – tu ćeš naći:
- anonimne i besplatne SOS brojeve i online podršku,
- korisne tekstove o mentalnom zdravlju,
- savete kako da potražiš pomoć ili pružiš sebi podršku,
- i priče mladih koji su prošli kroz slične izazove.
Briga o sebi nije luksuz – to je tvoje pravo i potreba.
| UDRUŽENJE/ORGANIZACIJA | MEJL | TELEFON/SAJT |
|---|---|---|
| CENTAR SRCE | vanja@centarsrce.org | 0800 300 303 |
| UG PATRIJA | ngopatria@gmail.com | 060 055 5496 |
| AKTIV NS | aktivns@gmail.com | aktivns.rs |
| EDIT CENTAR | savetovaliste.infopolis@gmail.com | / |
| SOS ŽENSKI CENTAR |
soszenskicentar@gmail.com soskonsultacije@gmail.com |
021 422 740 069 1936 899 |
| MENTAL HUB | office@mentalhub.org | 064 451 3338 |
| OMLADINA JAZAS | novi.sad@jazas.rs | 021 2454 514 |
| XY SPECTRUM | office@xyspectrum.org | 060 613 0669 |
| IZ KRUGA VOJVODINA | office@izkrugavojvodina.org |
066 447 040 021 447 040 021 633 4584 |
| NOVOSADSKI HUMANITARNI CENTAR | savetovaliste.nshc@gmail.com | 063 694 677 |
| PRIČAJMO (K)OD KUĆE | pricajmokodkuce@gmail.com | 063 694 677 |
| GRUPA IZAĐI | savetovaliste@izadji.rs | izadji.rs |
