Ono što prvo ugledate na slici otkriva GLAVNU CRTU VAŠE LIČNOSTI!
Na ovo pitanje može da odgovori svega 2% ljudi!
Koja strana mozga Vam je dominantna? Uradite test i otkrijte da li ste racionalna ili kreativna osoba.
Internet je pun ovakvih naslova koji vam obećavaju da ćete na osnovu odgovora na nekoliko pitanja dobiti procenu ličnosti, procenu inteligencije ili da ćete odgonetnuti da li imate neki mentalni poremećaj. Iako rešavanje ovih testova može delovati zabavno, ovakvi testovi uglavnom nisu ni validni ni pouzdani i najčešće nemaju nikakvu naučnu osnovu, pa im tako treba i pristupiti.
Sada ćete možda pomisliti “Ali ja kada sam radio/la XYZ test, sve su mi pogodili! Skroz sam se pronašao/la u opisu“. Pa, dobro, ne sumnjam. Da nije možda taj opis zvučao ovako?:
Imate izraženu potrebu da vas drugi vole i cene. Često ste skloni da budete kritični prema sebi, iako u sebi nosite mnogo potencijala koji još niste u potpunosti iskoristili. Iako imate određene slabosti, uglavnom uspevate da ih nadoknadite. Spolja delujete smireno i pod kontrolom, ali iznutra znate da budete nesigurni i zabrinuti. Ponekad se zapitate da li ste doneli pravu odluku ili postupili kako treba. Prija vam promena i raznovrsnost, i lako se zasitite kada se osećate ograničeno pravilima ili rutinom. Volite da razmišljate svojom glavom i ne prihvatate tuđe mišljenje bez dokaza. Istovremeno, naučili ste da nije uvek pametno otkriti baš sve o sebi drugima. U nekim situacijama ste vrlo društveni i otvoreni, dok ste u drugim povučeni i oprezni. Neke vaše ambicije umeju da budu prilično visoke, možda čak i pomalo nerealne. Ipak, ono što vam je zaista važno jeste osećaj sigurnosti i stabilnosti u životu.
Zašto online psihološki testovi deluju tačno (Forerov efekat)
Davne 1949. godine američki psiholog Bertram Forer izveo je mali eksperiment. Forer je na jednom predavanju svojim studentima dao da popune jedan upitnik, da bi im nedelju dana kasnije podelio navodno personalizovane opise ličnosti, zasnovane na njihovim prethodnim odgovorima.
U stvarnosti, svi su dobili potpuno isti tekst (ovaj koji ste malopre pročitali) koji je bio sastavljen od opštih, pomalo neodređenih i dvosmislenih tvrdnji, preuzetih iz jedne popularne astrološke knjige.
Kada je zamolio studente da na skali od 0 do 5 daju ocenu u kojoj meri opis koji su dobili odgovara njihovoj ličnosti, skoro 90% ispitanika je dalo ocenu 4 ili 5. Niko nije ocenio opis kao potpuno netačan. Drugim rečima, većina njih je verovala da je opis napisan baš za njih iako su svi čitali potpuno isti tekst.
Upravo ovaj fenomen danas poznajemo kao Forerov ili Barnumov efekat, odnosno sklonost da opšte i univerzalne tvrdnje doživljavamo kao lične analize. Ovaj efekat lepo ilustruje zašto su ljudi skloni da poveruju u nenaučne procene ličnosti i zašto online testovi mogu delovati neverovatno tačno iako nemaju stvarnu dijagnostičku vrednost.
Kako se zaista “mere” psihološke osobine?
Možda se ponekad čini da je prilično lako napraviti jedan psihološki test: staviš prst na čelo, smisliš nekoliko pitanja i voilà! Međutim, iza psiholoških testova koje psiholozi koriste u praksi stoji ozbiljna nauka — nauka o merenju psihičkih pojava, odnosno psihometrija.
Za razliku od egzaktnih nauka, mi psiholozi moramo da se dovijamo kako da „izmerimo“ (odnosno procenimo) nešto što ne možemo direktno da merimo. Kada prislonite lenjir uz ivicu stola i on pokaže 131 cm, možete zaključiti da je to dužina stola. Ta dužina se neće promeniti bez obzira na to koliko puta ponovite merenje, niti će zavisiti od toga koji lenjir koristite. Put od ukupnog broja (skora) na jednom upitniku ličnosti do zaključka šta taj broj zapravo znači znatno je duži i složeniji.
Ono što želim da ti poručim jeste da sledeći put kada na internetu naiđeš na „test ličnosti“, pristupiš tome kritički. Potrebno je mnogo vremena, rada i istraživanja pre nego što možemo reći da neki skup stavki (ajtema, odnosno pitanja u upitniku) zaista može da „izmeri“ (proceni) ono što smo nameravali da procenimo, odnosno, pre nego što možemo da zaključimo da odgovori na tvrdnje poput „volim da se družim sa puno ljudi“, „volim ljude“, „pričljiv sam“ zaista govore nešto o tome u kojoj meri je kod nekoga izražena osobina ličnosti koja se naziva ekstraverzija.
I ne, ono što prvo ugledaš na slici ne govori ama baš ništa o tvojim osobinama ličnosti!
Da li online testovi mogu zameniti psihologa?
Na internetu se, pored testova ličnosti, mogu naći i brojni upitnici koji procenjuju prisustvo različitih simptoma ili teškoća. Iako oni mogu delovati zabrinjavajuće precizno, važno je naglasiti da se ne smeju shvatati kao objektivni pokazatelj prisustva neke dijagnoze. Takvi upitnici mogu poslužiti samo kao gruba procena ili signal da je možda korisno obratiti pažnju na određene simptome, ali nikako ne mogu zameniti profesionalnu (kliničku) procenu mentalnog zdravlja.
Testovi na internetu su lišeni konteksta koji prilikom procene nipošto ne smemo da zanemarimo. Kada na internetu popuniš upitnik, dobićeš neko opšte tumačenje, ali ta procena ne integriše nijednu specifičnu informaciju iz tvog života koja je nama psiholozima ključna za razumevanje i interpretaciju skorova. U praksi psiholozi najčešće koriste više različitih testova istovremeno, upravo zbog kompleksnosti ljudskog funkcionisanja, kako bi dobili što potpuniju sliku. Uz to se često sprovodi i intervju, kojim se prikupljaju dodatne informacije o životnoj istoriji osobe, a koje su neophodne za pravilno tumačenje rezultata upitnika.
Zato sledeći put kada na internetu dobiješ „savršeno tačan“ opis svoje ličnosti ili brzi uvid u svoje mentalno zdravlje seti se ovog teksta. Između zabavnog testa i profesionalne procene je mnogo veća razlika nego što to možda na prvi pogled deluje. Neka ti online testovi služe za zabavu, sasvim je u redu da ih popunjavaš iz radoznalosti, ali ako želiš adekvatnu profesionalnu procenu, najbolje je da se obratiš školskom psihologu ili drugom psihologu iz svog okruženja kako bi dobio/la pouzdanu i celovitu procenu.
Važno da znaš
Ako te preplavljuju teške misli i osećanja, ako osećaš pritisak, zbunjenost ili samo trebaš mesto gde možeš da se odmoriš – važno je da znaš da nisi sam/a. Postoje ljudi i prostori koji te žele čuti i razumeti, bez osude i očekivanja.
Mreža Sazvežđe podrške okuplja stručnjake i organizacije širom Srbije koji pružaju besplatnu psihološku podršku mladima. Tu su da saslušaju, podrže i pomognu u onome što ti je teško.
Piši im na: sazvezdjepodrske@opens.rs
Više informacija: opens.rs/sazvezdje-podrske
Poseti i sajt svejeok.rs – tu ćeš naći:
- anonimne i besplatne SOS brojeve i online podršku,
- korisne tekstove o mentalnom zdravlju,
- savete kako da potražiš pomoć ili pružiš sebi podršku,
- i priče mladih koji su prošli kroz slične izazove.
Briga o sebi nije luksuz – to je tvoje pravo i potreba.
| UDRUŽENJE/ORGANIZACIJA | MEJL | TELEFON/SAJT |
|---|---|---|
| CENTAR SRCE | vanja@centarsrce.org | 0800 300 303 |
| UG PATRIJA | ngopatria@gmail.com | 060 055 5496 |
| AKTIV NS | aktivns@gmail.com | aktivns.rs |
| EDIT CENTAR | savetovaliste.infopolis@gmail.com | / |
| SOS ŽENSKI CENTAR |
soszenskicentar@gmail.com soskonsultacije@gmail.com |
021 422 740 069 1936 899 |
| MENTAL HUB | office@mentalhub.org | 064 451 3338 |
| OMLADINA JAZAS | novi.sad@jazas.rs | 021 2454 514 |
| XY SPECTRUM | office@xyspectrum.org | 060 613 0669 |
| IZ KRUGA VOJVODINA | office@izkrugavojvodina.org |
066 447 040 021 447 040 021 633 4584 |
| NOVOSADSKI HUMANITARNI CENTAR | savetovaliste.nshc@gmail.com | 063 694 677 |
| PRIČAJMO (K)OD KUĆE | pricajmokodkuce@gmail.com | 063 694 677 |
| GRUPA IZAĐI | savetovaliste@izadji.rs | izadji.rs |
