Postoji mogućnost da si se nekada našao/la u situaciji da ti se baš i ne ide na druženje ako znaš da će tamo biti neki ljudi koje ne poznaješ, jer i kada si u društvu ljudi koje poznaješ ponekad pomisliš da ne znaš da li si im dovoljno zanimljiv/a, da li im se dopada tvoj humor, da li su im stvari koje ti gotiviš „krindž“. A tek, ne daj Bože, da ostaneš sam sa nekim koga ne poznaješ. Tu si već u problemu jer ti je frka od započinjanja razgovora.
Možda ponekad izbegavaš da se na časovima ili predavanjima javiš za reč jer se plašiš da ćeš lupiti neku glupost i da će se svi smejati i misliti da si glup/a. Ako si student, možda čak odeš toliko daleko da bi radije da dobiješ 0 predispitnih bodova, nego da staneš pred kolege i održiš desetominutnu prezentaciju na nekom kursu.
Čak može da se desi da osetiš intenzivnu nelagodu ukoliko jedeš pred drugima, jer će drugi možda da posmatraju i procenjuju šta jedeš, koliko jedeš, na koji način jedeš. Paradoksalno, što se više fokusiraš na svoje ponašanje u toj situaciji, povećavaš šansu da ti ruka zadrhti i da prospeš supu na putu do usta.
Ima ljudi (možda si i ti među njima) koji kao da zaborave kako se neke stvari rade onog trenutka kada osveste da ih neko posmatra dok vrše tu radnju. Na primer, potpisuješ se na neki formalni dokument i shvataš da ti rukopis i potpis odjednom izgledaju kao da si tek juče naučio/la da pišeš.
Sve navedene situacije ilustruju socijalnu anksioznost, odnosno, mešavinu misli, osećanja i ponašanja koja se javlja u društvenim situacijama zato što se plašimo da će nas drugi negativno proceniti. Znaci socijalne anksioznosti se mogu pojaviti i dok iščekujemo neku socijalnu situaciju i onda kada se situacija već odvija. U oba slučaja nas mogu opsedati misli šta će drugi misliti o nama i kakav ćemo utisak ostaviti. Obično već u startu imamo lošu sliku o sebi i svojim sposobnostima i zapravo samo očekujemo da nas drugi „raskrinkaju“. Dešava se da u glavi odigravamo različite katastrofizirajuće scenarije; a dok je naš um angažovan oko toga, naše telo će ovaj sadržaj ispratiti uvek neugodnim fiziološkim simptomima anksioznosti kao što su ubrzan rad srca, prekomerno znojenje, podrhtavanje glasa, drhtanje ruku i slično (baš super, još jedna stvar koju jedva čekamo da drugi primete!).
Pristrasna pažnja i pristrasno tumačenje informacija iz okruženja
Veliki broj istraživanja, koja su u fokusu imala socijalnu anksioznost, pokazuje da način na koji ljudi koji su skloniji anksioznom reagovanju obrađuju informacije koje do njih dolaze iz spoljašnje sredine ne funkcioniše baš kako treba. U tom slučaju, u nekoj socijalnoj situaciji nam pažnja služi kao sonar – skeniramo okruženje, posmatramo izraze lica drugih ljudi i njihovo ponašanje u potrazi za znacima opasnosti (u ovom slučaju, mogućnost da nas drugi procene negativno predstavlja opasnost). Sposobnost da brzo detektujemo opasnost i da reagujemo nam je, posmatrano sa evolucionog aspekta, omogućilo da preživimo kao vrsta – dakle, to je nešto u čemu smo poprilično dobri čak i danas kada izvor opasnosti više nije gladni predator nego negativan fidbek. Pored toga što aktivno tražimo znake opasnosti, možemo manje ili više biti skloni tome da nejasne, dvosmislene informacije tumačimo pristrasno. Primera radi, ako primetimo dvoje ljudi u našoj neposrednoj blizini koji se došaptavaju, na keca ćemo zaključiti da sigurno nas komentarišu. Ako tokom nekog javnog izlaganja primetimo da je neko napustio prostoriju, zevnuo ili da gleda u telefon, vrlo lako možemo da zaključimo da je to sigurno zato što se ubijaju od dosade dok nas slušaju.
Ako ti ovo zvuči poznato – ne očajavaj! Moguće je da istreniramo svoju pažnju tako da nam ispod radara ne ostanu pozitivni aspekti situacije. Sledeći put kada se automatski fokusiraš na negativno, namerno potraži neutralne ili pozitivne detalje u datoj situaciji (Šta još postoji ovde što ne primećujem?). Jednostavne vežbe pune svesnosti (majndfulnes) poput fokusiranog disanja ti mogu pomoći da uvežbaš kako da svesno (re)fokusiraš pažnju tamo gde ti želiš, čak i onda kada automatski odluta na negativne sadržaje. Isto tako je moguće modifikovati sklonost ka negativnim procenama situacije. Kada primetiš da neku situaciju posmatraš isključivo u negativnom svetlu, pokušaj da nađeš barem još tri alternativne (ali benigne/neutralne) interpretacije ono ga što je neko uradio (Koja su još potencijalna objašnjenja zašto je neko napustio prostoriju tokom mog izlaganja?).
Posmatračka perspektiva i naknadna obrada događaja
Kod osoba sa socijalnom anksioznošću uočena su još dva zanimljiva fenomena. Prvi je naknadna obrada događaja – misaoni proces koji se javlja nakon završetka neke socijalne situacije. On podrazumeva nastojanje da se detaljno rekonstruiše sopstveno ponašanje, izgled i reakcije drugih ljudi tokom interakcije. Sa ovim procesom često ide i perspektiva posmatrača, odnosno tendencija da se na prethodnu socijalnu situaciju gleda „spolja“, pokušavajući da se zamisli kako je osoba izgledala i delovala iz ugla sagovornika ili posmatrača. Usled gore navedenih pristrasnosti u domenu obrade informacija, vrlo je verovatno da će i prisećanje biti pristrasno, odnosno da će se osoba pre setiti negativnih aspekata situacije (bilo da su stvarno negativni ili da ih je osoba tako protumačila). Sve ovo ne služi ničemu osim da osoba „potvrdi“ već postojeću lošu sliku o sebi i svojim sposobnostima. U realnosti, neretko se ispostavi da drugi ljudi nisu ni primetili neke stvari na koje se mi kasnije osvrćemo sa idejom da smo se zbog njih osramotili.
Bezbedonosna/sigurnosna ponašanja (eng. safety behaviors)
Kad god osećamo intenzivnu neprijatnost zbog socijalne anksioznosti, često se hvatamo za tzv. sigurnosna ponašanja – male „trikove“ kojima pokušavamo da ublažimo ili izbegnemo neprijatnost. To može biti izbegavanje kontakta očima, odgovaranje u kratkim rečenicama, preskakanje druženja ili razne druge taktike kojima pokušavamo da kontrolišemo utisak koji ostavljamo. Na primer: ponavljamo u sebi rečenicu pre nego što je izgovorimo, na žurci se držimo samo poznatih ljudi ili proveravamo informacije na internetu da ne bismo „ispali glupi“.
Problem je što ovakve strategije deluju samo na kratko. Na duže staze, mogu čak da nas učine zatvorenijima i da izgledamo čudnije nego što zapravo jesmo – što je potpuno suprotno od onoga što nam je namera.
Izbegavanje je posebno nezgodna stvar. Ono nas postepeno odvaja od ljudi, ostavlja osećaj usamljenosti i smanjuje kvalitet života. Jer ako stalno izbegavamo situacije koje izazivaju anksioznost, često propuštamo i događaje i aktivnosti koji su nam zapravo važni. A kada stalno biramo da se povučemo, uskraćujemo sebi šansu da proverimo da li su naša negativna uverenja o sebi zaista tačna. Još jedna zamka je ta što, čak i kad se nešto dobro završi, skloni smo da uspeh pripišemo svojim „trikovima“, a ne sopstvenim kapacitetima i veštinama. Zato je glavni „protivotrov“ izlaganje, izlaganje i izlaganje!
Da li je sa mnom sve u redu ako se pronalazim u opisima?
Ponekad ti se može učiniti da drugi ljudi mnogo lakše idu kroz životu jer, za razliku od tebe, nisu anksiozni i nije ih briga šta drugi misle o njima. To je vrlo malo verovatno! Anksioznost je do određene mere potpuno normalna i prirodna pojava. Ona ima svoju svrhu – deo je našeg sistema „upozorenja“ i često nas pokreće da obratimo pažnju na ono što nam je važno. U stvari, najčešće osećamo anksioznost baš u vezi sa stvarima koje nam znače. Zato je jako važno da uvidiš da ako koristiš strategije za izbegavanje anksioznosti cena koju ćeš platiti je da će te to ujedno udaljiti i od stvari koje su ti važne. Možeš da napraviš spisak vrednosti u skladu sa kojima želiš da živiš kada su u pitanju odnosi sa drugim ljudima, škola ili karijera i da taj spisak koristiš kao podsetnik šta sve stavljaš na kocku onda kada razmišljaš da pobegneš od neprijatnosti.
U manjim dozama anksioznost može da bude i korisna – ono što zovemo „trema“ često nas motiviše da se bolje pripremimo za izazove, poput ispita, takmičenja ili važnog razgovora.
Ali, ako primetiš da te anksioznost previše sputava, remeti svakodnevno funkcionisanje ili utiče na kvalitet tvog života, to je znak da bi moglo da bude korisno da potražiš podršku stručnjaka – psihologa ili psihoterapeuta.
Važno da znaš
Ako te preplavljuju teške misli i osećanja, ako osećaš pritisak, zbunjenost ili samo trebaš mesto gde možeš da se odmoriš – važno je da znaš da nisi sam/a. Postoje ljudi i prostori koji te žele čuti i razumeti, bez osude i očekivanja.
Mreža Sazvežđe podrške okuplja stručnjake i organizacije širom Srbije koji pružaju besplatnu psihološku podršku mladima. Tu su da saslušaju, podrže i pomognu u onome što ti je teško.
Piši im na: sazvezdjepodrske@opens.rs
Više informacija: opens.rs/sazvezdje-podrske
Poseti i sajt svejeok.rs – tu ćeš naći:
- anonimne i besplatne SOS brojeve i online podršku,
- korisne tekstove o mentalnom zdravlju,
- savete kako da potražiš pomoć ili pružiš sebi podršku,
- i priče mladih koji su prošli kroz slične izazove.
Briga o sebi nije luksuz – to je tvoje pravo i potreba.
| UDRUŽENJE/ORGANIZACIJA | MEJL | TELEFON/SAJT |
|---|---|---|
| CENTAR SRCE | vanja@centarsrce.org | 0800 300 303 |
| UG PATRIJA | ngopatria@gmail.com | 060 055 5496 |
| AKTIV NS | aktivns@gmail.com | aktivns.rs |
| EDIT CENTAR | savetovaliste.infopolis@gmail.com | / |
| SOS ŽENSKI CENTAR |
soszenskicentar@gmail.com soskonsultacije@gmail.com |
021 422 740 069 1936 899 |
| MENTAL HUB | office@mentalhub.org | 064 451 3338 |
| OMLADINA JAZAS | novi.sad@jazas.rs | 021 2454 514 |
| XY SPECTRUM | office@xyspectrum.org | 060 613 0669 |
| IZ KRUGA VOJVODINA | office@izkrugavojvodina.org |
066 447 040 021 447 040 021 633 4584 |
| NOVOSADSKI HUMANITARNI CENTAR | savetovaliste.nshc@gmail.com | 063 694 677 |
| PRIČAJMO (K)OD KUĆE | pricajmokodkuce@gmail.com | 063 694 677 |
| GRUPA IZAĐI | savetovaliste@izadji.rs | izadji.rs |
